Povratak na pocetnu stranu
Početna    |    Vijesti    |    Linkovi    |    Kontakt    |    English

Vijesti

Pupinovi legati zaboravljeni, a drgocjeni

U her­ceg­nov­skoj ga­le­ri­ji „Jo­sip Be­po Ben­ko­vić” upri­li­če­na je iz­lo­žba „Mi­haj­lo Idvor­ski Pu­pin - stva­ra­lač­ka ko­or­di­na­ci­ja”, or­ga­ni­zo­va­na pod po­kro­vi­telj­stvom Ge­ne­ral­nog kon­zu­la­ta Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. Ma­ri­na Jo­vi­će­vić, ge­ne­ral­ni kon­zul je is­ta­kla da je iz­lo­žba plod sa­rad­nje Srp­ske aka­de­mi­je na­u­ke i umjet­no­sti i Obra­zov­no is­tra­ži­vač­kog dru­štva „Mi­haj­lo Pu­pin” iz Be­o­gra­da. Ona je ob­ja­sni­la da je iz­lo­žba kon­ci­pi­ra­na na na­čin da o Mi­haj­lu Pu­pi­nu ko­ji je sva­ka­ko jed­no od naj­ve­ćih ime­na 19. i 20. vi­je­ka u svi­je­tu na­u­ke, pro­go­vo­ri na na­čin ko­ji je ši­roj jav­no­sti ma­nje po­znat.


Alek­san­dra Nin­ko­vić-Ta­šić, autor iz­lo­žbe je ka­za­la da po­stav­ka u Her­ceg No­vom, za raz­li­ku od one u Pod­go­ri­ci ko­ja vi­še go­vo­ri o Pu­pi­no­vim ve­za­ma sa Cr­nom Go­rom, upu­ću­je ne sa­mo na na­uč­na dje­la Mi­haj­la Pu­pi­na, ne­go pri­je sve­ga o nje­go­vim ljud­skim do­pri­no­si­ma i do­stig­nu­ći­ma.
Bi­lo je mno­go ve­li­kih lju­di i u isto­ri­ji na­u­ke i u isto­ri­ji umjet­no­sti, ali bi­lo je ma­lo iz­u­zet­nih lju­di ko­ji su kao lič­no­sti mo­gli da bu­du uzor i mo­del.
- Ov­dje mo­gu da se vi­de Pu­pi­no­vi le­ga­ti, pot­pu­no za­bo­ra­vlje­ni, a dra­go­cje­ni. Mo­že da se vi­di sa­mo ma­li isje­čak iz ogrom­nog spi­ska od pre­ko 900 do­bro­čin­sta­va. Zna­te, da je­dan čo­vjek ni­je ni­šta dru­go ra­dio u svom ži­vo­tu, ne­go sa­mo da je da­ro­vao, bio bi mu po­tre­ban ne je­dan ži­vot ne­go tri ži­vo­ta. Ri­ječ je o jed­nom od naj­slav­ni­jih pro­fe­so­ra Ame­ri­ke svih vre­me­na, ko­ji je pre­ko 40 go­di­na ra­dio na Ko­lum­bi­ja Uni­ver­zi­te­tu i ko­ji je od­nje­go­vao če­ti­ri no­be­lov­ca – re­kla je Nin­ko­vić-Ta­šić.
Bio je osni­vač i pred­sjed­nik svih ve­li­kih na­uč­nih udru­že­nja pr­ve po­lo­vi­ne 20. vi­je­ka. Ako ka­že­mo da je Mi­haj­lo Pu­pin sa još je­da­na­e­sto­ri­com osno­vao NA­SU, sa­mo smo po­če­li pri­ču o toj te­mi i o tom ve­li­kom nje­go­vom do­pri­no­su.
- S dru­ge stra­ne sto­ji nje­gov na­ci­o­nal­no - po­li­tič­ki rad. Ma­lo je po­zna­to da je bio po­ča­sni kon­zul i Sr­bi­je i Cr­ne Go­re. Da ga je od­li­ko­vao kralj Ni­ko­la Pe­tro­vić, da je po­ma­gao i je­dan i dru­gi na­rod. Slao je no­vac u ta­da za­ra­će­ne ze­mlje, one od anek­si­je BiH, pre­ko bal­kan­skih ra­to­va, do kra­ja Pr­vog svjet­skog ra­ta, sku­pljao do­bro­volj­ce, sku­pljao hu­ma­ni­tar­nu po­moć, bri­nuo o rat­nim si­ro­či­ći­ma. Slao bi no­vac u ne­ki grad do kog je mo­gla po­moć da stig­ne, a on­da bi re­kao sle­de­će: dvi­je tre­ći­ne ne­ka ide u Sr­bi­ju, jed­na tre­ći­na u Cr­nu Go­ru” – pod­sje­ti­la je autor­ka iz­lo­žbe.
Uvi­jek je pro­na­la­zio pra­vu mje­ru i nje­go­va po­moć ni­ka­da ni­je bi­la sa­mo jed­no­stra­na. Mi­haj­lo Pu­pin je ugled i do­sta ve­li­ki no­vac i ogro­man ka­pi­tal ula­gao ta­mo gdje je to bi­lo naj­po­treb­ni­je. To je osnov­na te­ma, dra­go­cje­nost i ži­la ove ma­le po­stav­ke, ob­ja­sni­la je Nin­ko­vić Ta­šić.
Ona je do­da­la da je zbog to­ga što je Mi­haj­lo Pu­pin bio sja­jan uzor, nje­go­va auto­bi­gra­fi­ja „Od pa­šnja­ka do na­u­če­nja­ka”, u ame­rič­kim ško­la­ma bi­la oba­ve­zna lek­ti­ra do `60. go­di­na. Nin­ko­vić Ta­šić je is­ta­kla da je ova knji­ga dvi­je tre­ći­ne sla­va tra­di­ci­ja­ma srp­skog na­ro­da, dok je u jed­noj tre­ći­ni vi­zi­ja na­u­ke u bu­duć­no­sti.
Zbog to­ga što je od­mah pre­ve­de­na na šved­ski, ja­pan­ski, fran­cu­ski, špan­ski, ita­li­jan­ski, nje­mač­ki je­zik, ona je u svo­je pre­vo­de uvi­jek ima­la je­dan do­da­tak, da je di­je­lje­na naj­bo­ljim uče­ni­ci­ma.
- Ova knji­ga ni­je slu­čaj­no iza­bra­na da bu­de lek­ti­ra. On u njoj ka­že, da je že­lio da po­ka­že svi­je­tu i „ame­ri­kan­skoj jav­no­sti ka­ko jed­na ne­pi­sme­na maj­ka mo­že da po­ša­lje si­na u svi­jet i ka­ko taj sin mo­že da po­sta­ne čo­vjek ka­kav sam ja”. I auto­bi­gra­fi­ja je tre­ba­lo da po­ka­že Pu­pi­no­vu kul­tu­ru. Kod nas je ta knji­ga pot­pu­no za­po­sta­vlje­na i te­ško se na­la­zi, ali upra­vo zbog te po­ru­ke mla­dim lju­di­ma, zbog to­ga što je Mi­haj­lo Pu­pin, kao ri­jet­ko ko­ji čo­vjek u isto­ri­ji, do­bar mo­del i do­bar uzor, mi smo da­nas u Cr­noj Go­ri. Mo­ja ogrom­na že­lja bi­la je pri­je sve­ga da upra­vo to uči­ni­mo, da pod­stak­ne­mo lju­de da vi­de kroz bo­ga­to Pu­pi­no­vo na­sli­je­đe na­čin na ko­ji mi mo­že­mo da ži­vi­mo i ra­di­mo – re­kla je Alek­san­dra Nin­ko­vić-Ta­šić.K. MA­TO­VIĆ
Pred­sta­vlja­nje u Ko­to­ru, Bu­dvi i Nik­ši­ću

Na na­šu kon­sta­ta­ci­ju da će mo­žda upra­vo ova iz­lo­žba pod­sta­ći do­ma­će iz­da­va­če da po­no­vo pu­bli­ku­ju Pu­pi­no­vu auto­bi­o­gra­fi­ju, a mi­ni­star­stva pro­svje­te in­spi­ri­šu da je uvr­ste u oba­ve­znu škol­sku lek­ti­ru, Nin­ko­vić-Ta­šić, od­go­va­ra da se i ona to­me na­da, jer sa Srp­skom aka­de­mi­jom na­u­ka i umet­no­sti po­kre­će pro­je­kat.
- Ali vje­ruj­te ne mo­že ni­ko da uzme tu knji­gu da je pro­či­ta i da osta­ne rav­no­du­šan. Re­ći ću vam sa­mo jed­nu re­če­ni­cu iz knji­ge: „Po­ra­zi, to su sa­mo krat­ka od­mo­ri­šta za bu­du­će po­bje­de”. Či­ta­va ova knji­ga je sna­žna mo­ti­va­ci­o­na si­la - ka­za­la je Nin­ko­vić - Ta­šić.
Krat­ko pre­da­va­nje o Pu­pi­no­vom ži­vo­tu i dje­lu po­red Nin­ko­vić-Ta­šić imao je prof. dr Dra­go­ljub Mar­ti­no­vić, pred­sjed­nik Obra­zov­no - is­tra­ži­vač­kog dru­štva „Mi­haj­lo Pu­pin”. Iz­lo­žba „Mi­haj­lo Idvor­ski Pu­pin - stva­ra­lač­ka ko­or­di­na­ci­ja”, na­kon Her­ceg No­vog će bi­ti upri­li­če­na u Ko­to­ru, Bu­dvi i Nik­ši­ću.


Izvor: Dan



Back to top
Copyright Turisticka org. Herceg Novi

Privacy Policy
Terms & Conditions of Use
Back to top